Ispovesti

Često se govori da žena u braku "treba imati svoj dinar". Razumijem zašto, ali ako svatko od nas treba imati "svoj" dinar, ja takvu osobu ne bih ni oženio. Supruga je ostala kod kuće kada je trebalo čuvati djecu, a ja sam tada imao bolju plaću. Da nisam, ostao bih ja čuvati djecu. Nikada, ali baš nikada, nisam pomislio da ja zarađujem "svoj" dinar. Zarađivao sam isključivo NAŠ dinar. Smatram da u braku nema moje-tvoje, samo naše. Ako je takva podjela potrebna ljudima, onda ne bi ni trebali stupati u brak. Stan za koji plaćam kredit glasi na mene, ali nije moj. Naš je. Čak i da prolupam i hoću ju istjerati van, njezin je 50% jer je bračna stečevina. Nema veze na koga glasi. I na kraju-ja sam joj jako pomogao da započne sa poslom s kojim je oduvijek htjela. Kada je bila prilika da započne sa radom, pogurnuo sam ju. Zato bračni partneri i služe-da zajedno putuju kroz život i budu si podrška. Sve drugo nije brak nego nešto što je najčešće sklopljeno iz krivih razloga i na krivom temelju.