Živimo u inostranstvu i posle 4 godine smo došli u Srbiju. Od kada smo došli moji stalno pričaju kako je u Srbiji med i mleko, kako su plate porasle i kako mi mnogo teže živimo u inostranstvu nego oni ovde. Takođe ni u jednom trenutku nisu rekli da su ponosni na mene jer sam naučila jezik, rodila dvoje dece, našla odličan posao, kupili smo kuću i to sve sami bez bilo čije pomoći. Uvek sam se bojala da ih ne razočaram al eto izgleda da ipak jesam, jer sam prvi put sebe stavila na prvo mesto i uradila nešto što sam ja želela (otišla u inostranstvo). Slušam druge roditelje svi su preponosni na svoju decu ali zato moji o nama govore kao da nemamo šta da jedemo. Ali nema veze ja sam preponosna na nas i na to šta smo sve stvorili za samo 4 godine.
Ostavi svoj komentar
#293
Namerno prelazim linije kad bojim!
odobravam 604 • osudujem 440 • komentari 35
Detaljnije
Ispovest dana
Nedavno smo dobili koleginicu 35 godina. Otprilike smo svi u timu tih godina. Nije udata, nema decu. Od prvog dana se nešto trudi i dokazuje na poslu. Pre neki dan je izašla na ručak i zaboravila roko...
odobravam 22 • osuđujem 530 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
2018 godine sam doživela tešku saobraćajnu nesreću. Dečko, koji je upravljao drugim autom, je zaspao za volanom, prešao u moju traku i izazvao direktan sudar. On je poginuo na licu mesta dok sam ja pr...
odobravam 1879 • osuđujem 22 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Moj dečko je prebio mog brata ne znajući da mi je brat. Kaže video sam da se neki lik muva oko tebe, pa sam mislio da ti je to neki udvarač. E, to je pravi muškarac. A ne ove sekaperse koje se plaše i...
odobravam 69 • osuđujem 2342 • komentari 0
Detaljnije
