Daj svoje mišljenje.
Mom drugu majka umrla kada je rađala njegovu sestru, on je imao 7,8 godina, otac ih posle par meseci ostavio kod babe i dede od majke. Dečko je brinuo o sestri i o bolesnim ukućanima. Pričao mi je dok nije postao punoletan da je išao čak i da krade da bi prehranio sebe i njih troje. Otac im dobio decu sa ženom koja je već imala svoju decu i koju je on izdržavao. Za sina i ćerku nikad nije pitao. Nakon 10 godina pozvao ga sin očeve sadašnje žene i rekao mu da mu je otac umro. Drug ga pitao gde je i kad sahrana jer mu je ipak otac a ovaj mu rekao: "Ne, ja te zovem da te pitam za adresu, da znam gde da ti ga pošaljemo. On je tvoj otac, nećemo mi plaćati sahranu." Koliko je to jezivo. Kao da je čovek koji ih je izdržavao vreća krompira. Nikada neću zaboraviti druga koji grli sanduk i plače za ocem koji nije bio otac. Evo danas počinjemo da pravimo njegovu kuću. Život ga je udesio da nikad neće biti normalan čovek, ali presrećan sam što mu je krenulo napokon.
