Jako mi je teško. Imam epilepsiju, i pijem propisanu terapiju za to, međutim nekad se desi (kao sinoć) da padnem, raskrvarim usnu, i pritom doživim napad, i na to sve umazem par stvari po stanu krvlju. Najžalije mi je što moram da krijem svoju bolest, jer niko za nju ne zna osim roditelja i par prijatelja, čak ni sestra/braća, niti bliski rođaci.
Ponekad poželim da se ubijem, ali je vera u Boga jedino što me održava u životu. Nadam se da će nešto krenuti na bolje. Krenuću na psihoterapiju pa šta mi Bog da, držite fige 🙌
Ostavi svoj komentar
#145
Danas su se roditelji drali na mene jer sam dosla kuci posle 1 ujutru sa rodjendana. Imam 30 godina. :-/
odobravam 801 • osudujem 1744 • komentari 66
Detaljnije
Ispovest dana
Dete mi je uvek bilo okrenuto više ka prirodnim naukama. I ja sam, i žena isto. Radio je i ostalo dobro ali ovo mu je išlo baš od ruke. Baš baš. Međutim, crtanje mu je i sad u 3.srednje katastrofa. Re...
odobravam 264 • osuđujem 15 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Kad sam bila mlađa, stalno sam osuđivala sve, alkohol, varanje, žene koje oproste, žene koje rađaju zbog muškog, itd.
Sad kad se bližim tridesetoj, tek sad vidim koliko je život kompliciran. Koliko j...
odobravam 967 • osuđujem 111 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Zaboravila je rođendan moje mame. Ja sam zaboravio da joj se javim ikad više.
odobravam 704 • osuđujem 1686 • komentari 0
Detaljnije
