Ispovesti

Već danima razmišljam o tome za šta živim i radim. Skoro pola plate (posao sa fakultetskom diplomom) od 80 000 dajem na kiriju i račune, a sve ostalo na hranu, higijenu, poneki izlazak, nešto nove garderobe. Jad i beda. Puko preživljavanje. Željna sam putovanja, pozorišta, odlaska u prodavnicu bez merenja svakog dinara i bezbrižnosti. Dugo sam radila i honorarno, ali moj primarni posao podrazumeva rad sa decom i dosta psihički iscrpljuje pa više nemam snage da se dodatno angažujem. Sad osećam da polako padam u depresiju jer se bojim za svoju budućnost. Ja sam birala da budem samostalna i odvojena od roditelja, ali sad sve više razmišljam da se vratim u svoje selo i putujem do posla (oko 60km u jednom pravcu) jer ovako ne znam koliko ću još moći.