Ispovesti

Imam curu crnkinju. I iskreno sramim se upoznat je s roditeljima, nakon naše prve ozbiljne svađe, rekao sam svojima da smo prekinuli, tad su pokazali pravo lice, tipa oni će uvijek bit robovi, nemaju ljude sposobne, i ostali komentari. Pokušao sam im objasnit da to nije tako, na šta su mi rekli sinko tvoj život, al nemoj se žalit. I ako nastaviš s njom bolje nemoj dolazit kući. Pitao sam staru imali problem šta je crnkinja, na šta je ona rekla bože sačuvaj znaš da je to meni zadnje. I tako gledam utakmicu s obitelji, stari od nikud kaže jel ima crnja, a brat komentira vidi crncu frizure treba kosilica da ga ošiša, i slag na torti nećakinja balavica mala kaže nu crnje. Sramim se samog sebe šta sam ostao šutit, i nisam bar nešto rekao. Jel se meni čini ili moja obitelj je rasistička, ili su čisto ne educirani i misle da je to sve ok? Brata sam već jednom upozorio nemoj je zvat crna ona ima svoje ime, nije se ispričao uopće. Njoj to ništa nisam rekao, slomila bi se, i plakala.