Ispovesti

Gledao sam film o Džeju i sve što mogu da kažem je to da je on još bolji čovek od onog kako su ga pretstavili u filmu. Dolazio je da se igra sa nama decom, ne samo da nam je ostavljao pare iz čista mira, plaćao račune svima, poklanjao automobile, delio sirotinji po kraju šakom i kapom već je imao dečiju dušu. Iako sam zahvalan na tim novcima koje je davao, mnogo sam zahvalniji i mnogo ću više pamtiti njegovu igru. Kada dođe u goste seo bi sa nama decom, slagao kockice, izmišljao smešna imena za igračke, jurio se sa nama, gledao crtane filmove, i to sve od srca. Znate onako kad se neko igra sa vama i osetite kao dete ono foliranje, da vam samo upropaštava igru, sa čika džejem je bilo sve drugačije, saletali bismo ga sa vrata i odvlačili u sobu da se igra sa nama. Kupio bi novi auto a onda ga posle 5 dana poklonio nekom iz kraja, jer kako kaže, njemu ne treba. Hvala ti čika Džej što si nas naučio da je poenta života činiti druge srećnim. Nikad neću da zaboravim tvoj osmeh.