Imam 30 godina i otkako sam se porodila pre 2 godine, osećam da nešto sa mojom glavom više nije uredu. Psihički nisam dobro, sve češće mi se dešava da želim samo da me nema. Svesna sam da pucam i da će biti samo gore, a najgore je što sam shvatila da nemam nikog oko sebe ko bi mi pružio ruku. Pokušala sam da kažem kako sam mužu, majci, ali sam naišla samo na osudu da sam preosetljiva i da treba da budem čvršća. Želim više od svega da budem ko nekad, zdrava, i da budem dobra majka svom sinu. Novca za terapije nemam, a bojim se kojim će me putem ovo odvesti.
Ostavi svoj komentar
#308
Minut, dva pre nego što stigne račun, ja klisnem u klonju i ostavim drugare da reše situaciju.
odobravam 792 • osudujem 4567 • komentari 27
Detaljnije
Ispovest dana
Već 11 godina pozdravljam svoju decu sa "radosti moje najveće" SVAKOG DANA i završavam dan sa "volim vas beskrajno"... Život je lep, nismo ni svesni kako vreme brzo prolazi. Budite LJUBAV svetu....
odobravam 572 • osuđujem 28 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Moj otac je moj uzor. Takav čovjek se ne rađa često. Fizički sposoban za sve, zna da vozi kamion, auto, brod, oko struje zna sve, u školi nije bio neki đak i nije nešto mnogo završio ali je pokrenuo v...
odobravam 3028 • osuđujem 52 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Najboljoj drugarici sam iskeširala 5000e na ruke da sebi kupi auto znajući koliko se zlopatila sa starim, a ispala joj super prilika za skoro novo. Neko bi reko da sam nenormalna itd, a meni ne da je ...
odobravam 7734 • osuđujem 71 • komentari 0
Detaljnije
