Daj svoje mišljenje.
U poslednjih 5 godina
umrla mi je baka koja me je odgojila i bila jedina podrška, rastala sam se sa verenikom, umrla mi je dobra prijateljica, najbolja drugarica je jednostavno nestala iz mog života i na poslu snova koji sam najzad dobila godinama rada i truda, poslodavac me nije isplatio poslednje 2 plate i zatvorio je firmu. Osim toga sestra koju godinama finansijski pomažem jer je samohrana majka koja je izabrala debila za svoje dete koga dete ne interesuje me ogovara iza leđa kako sam jadna jer sam prešla trideset i nisam se udala. Druga sestra koju sam školovala mi govori da je sve što sam uradila za nju očekivano jer sam jedina bila to u mogućnosti. Godinama radim po dva posla, za sve sam tu, a najviše finansijski a nemam nikog, sama sam. Najzad upoznam savršenog dečka koji je prelep, zgodan, kulturan, sposoban koji želi sve sa mnom i ozbiljan je, a ja ne osećam ništa. Sve sa njim je dobro, a meni je svejedno. Kao da ne umem više da živim i radujem se lepim stvarima.
