Ispovesti

Rodila sam sa 18, i u potpunosti izgubila društvo i prijatelje, čak ni 6 godina kasnije, nemam nikoga od prijatelja za otići na kafu jer nitko od njih nema dece. Otac mog deteta i ja ne živimo skupa, on putuje uživa, ima love za luksuze, dok ja živim sa 600 eura, ne ostvarenim snovima o školovanju, putovanjima, boljoj plati, nekoj boljoj budućnosti. Život je nepravedan. Želim i ja ispuhati glavu i nekuda otići, vidjeti nešto novo i odputovati. Imam osjećaj da radi toga padam u veliku depresiju, jer i on i ja smo bili deca kad nam se dete rodilo, a samo ja sam preuzela toliku odgovornost na sebe, i svoj život apsolutno stopirala na svim poljima. Čak nemam ni dovoljno da si obezbedim da odem negde na vikend putovanje, jer moram misliti o režijama, kreditu i detetu. Osećam se manje vrednom, i što jedina od svoje generacije neću videti van svoje države ništa, ništa novo doživeti i iskusti čar života. Svi kažu biće lakše kad poraste dete, ali ja ne želim biti ne ostvarena osoba sa 30.