Ispovesti

Užasno mi smeta što se sin (16) druži sa, najblaže rečeno, džiberima. To su momci koji po 100e po osobi znaju da stuku u jednom izlasku, neki čak i skuterima dolaze u srednju, firmirana odeća, nova devojka svaka 3,4 meseca, i "Š'a e bre bilo"/"Š'u k**ac" stav prema drugima kojima zasmetaju, pa i autoritetu. Smetaju mi, jer pričaju ribolovačke priče, boli ih uvo za školu i bilo kakav rad, popularnost stiču na konto tatinih i maminih para i veza, da ne spominjem da za neke od njih provereno znam da su direktorske/kvazi-preduzetničke lopine, koje vrdaju svaki mogući porez u dilu s lokalnim uhlebima, čiji su preci silom otimali imovinu po promeni vlasti 90ih. Sinoć je popio takvu šamarčinu kad je pripit krenuo da se k*robeca s pričama (pre toga saznala da beži s časova, ima 5 jedinica i opomenu) i kaznu od mesec dana bez izlazaka dok ne sredi ocene. Jeste da nam nije lako, živimo samo of mog rada (samohrana majka) u stančiću pokojnog oca, ali neće mi dete izrasti u mufljuza!