Daj svoje mišljenje.
Imam 17 prijatelja sa kojima sam blizak. Imam 28god, ženu i dete, i pored obaveza i svega, održavam kontakt sa svima podjednako. Ne viđam se sa svima svaki dan, imam sad mnogo više obaveza nego kad sam bio srednja škola, ali sa svima se viđam povremeno sa vremena na vreme, i tačno znam da mogu da se oslonim na njih za dosta stvari u životu. Kad god nisam mogao, oni su na smenu vozili moju ženu i dete kod lekara, kad sam renovirao kuću, svu su dolazili kad je ko bio slobodan, svako je radio šta je znao, ni jednog majstora nisam platio. Kad sam imao saobaćajku u 3h ujutru svi su se pojavili do jednog da mi pomognu. Bilo je hiljadu situacija još. Naravno i ja sam svakom od njih pomagao za šta god da je trebalo. Ali niko ne može da poveruje da se nas 17 toliko dugo drži na okupu. Svi su zavidni i kažu kad tad će se društvo raspasti, ali ništa od toga se nije desilo. I nadam se da neće.
