Daj svoje mišljenje.
Suprug i ja smo 40 godina radili po 2 posla. Za to vreme smo pazili naše roditelje, znači njih četvoro smo vozali po lekarima, spremali hranu, kupali, presvlačili,... Pomoć nismo imali nego smo sami napravili sebi kuću i isplatili je konačno pre neku godinu. U međuvremenu dobili i dvoje dece, podizali sami, bez pomoći roditelja. Nismo se bunili. Sada su sin i ćerka odrasli ljudi i oboje imaju po dvoje dece. Kad smo konačno dobili penziju, rešili smo da oboje odmorimo od ovog stresnog života i da malo proputujemo i uživamo u ovo malo života što imamo. Ali tu nastaje problem što naša deca nam stalno dovode unučiće na čuvanje. Da ne dođe do zabune, obožavamo ih, volim kad mi dođu, ali nemamo živaca po par dana da ih pazimo. Posustajemo. 3 generacije već mi pazimo i negujemo. Sin i ćerka se ljute i kažu kako su oni mladi i treba da uživaju, a nama šta fali. Posvađali smo se, a sad za kaznu ne žele da nam više ni dovode unučiće. Bukvalno ne znam šta mi je činiti. Ceo život mi je robija.
