Ispovesti

Sestra od drugara se loži na mene godinama, stalno me gleda ili se pogubi da ne zna da komunicira normalno. Kad blejimo i ostanemo sami dok je drugar otišao npr do prodavnice volim da započnem neku temu sa njom, ona se pogubi i ne zna šta hoće da kaže i ućuti se. Tad je gledam u oči, pa kao malo skrenem pogled negde na nju i vratim i nastavim da je gledam. Ona samo proguta knedlu i promeni način disanja i ne priča ništa. Posle kad se moj drugar vrati onda muca neko vreme ako priča ili ne priča uošte. Užasno me loži to ali ništa neću da pokušavam jer mi je sestra od drugara. Ali činjenica da joj srce krene lupati u grudima tako jako u tom momentu me opasno naloži. Ako čitaš ovo znaj da neću prestati :)