Ispovesti

Moja supruga je profesor Srpskog jezika. Fakultet je završila sa jako visokim prosjekom, kao jedna od par najboljih, a u svojoj generaciji najbolja. Master takođe sa jako visokim prosjekom 9.90. Jako je predana nauci, toliko da je upisala i doktorske studije, modul jezik. Nešto što je meni "špansko selo". Ne postoji osoba kojoj tokom studija nije pomogla da položi bar jedan ispit ili završi bar jedan rad. Bezuslovno, bez postavljanja pitanja, jednostavno je pomagala svima i više nego što je mogla. Međutim, za nju prilike za posao u struci gotovo da nije bilo, a sve eventualne mogućnosti su nekako propale ili su bile nerealne. Ovi što im je pomagala, sada ih gleda kako se šepure u štiklama i nosaju fascikle, a ona je godine provela radeći najgore poslove! Demoralisana je, i jako mi je teško da je gledam, konstantno ohrabrujem, iako znam da za nju i njeno znanje nikoga nije briga. Otišao bih na kraj svijeta da je vidim srećnu!