Živim u Australiji, imam rak. Ne mogu više putovati a samo još jednom želim da vidim moje rodno selo, klupu ispred kuće, moju trešnju, grob roditelja...a niko, baš niko neće da mi slika ništa. Komšije, koje vide moju kuću sa prozora neće jer kažu nisu kući. Pronašla sam na google maps street view, pa virtualno "šetam" ulicama mog detinjstva. Brinu se da me ne "zaboli" kad vidim, a mene više boli ovo ignorisanje.
Ostavi svoj komentar
#177
Na ispitu iz mate koristim digitron čak i za računanje 1+3 .
odobravam 1688 • osudujem 141 • komentari 54
Detaljnije
Ispovest dana
Imam sestru bliznakinju i zajedno studiramo na isti faks, tako da smo zajedno u istom stanu i odseli. Stan je jednoiposoban, imamo jednu spavaću i dnevnu sobu, i spavamo kako ko gde, nebitno nam je. D...
odobravam 186 • osuđujem 116 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
6 godina sam radila 2 posla, nekad i preko 60 sati tjedno jer sam štedjela za stan. Kupila stan i opremila ga, bivši dečko došao na gotovo i parkirao se na kauč. Žalio se da bi htio domaćinsku atmosfe...
odobravam 2211 • osuđujem 37 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Djevojka me iritira čim je vidim. Sve mi smeta od nje, a najviše to što je neperspektivna i što joj je karijera u rasulu, sama je izabrala prelošu struku. Ali šta ću, trpim je jer imam 26 godina i ko ...
odobravam 82 • osuđujem 2489 • komentari 0
Detaljnije