Ispovesti

Malo pre sam imala diskusiju sa mamom. Par puta godišnje sam odvajala sa strane garderobu koju više neću nositi i stavljala na humanitarne licitacije. Garderoba je kao nova i bilo mi je glupo da bacam a tako mogu i pomoći nekome. Jedna koleginica sa posla konstantno je kukala i govorila kako je jadna, kako nema para i bilo mi je žao i počela sam tu garderobu da prosleđujem njoj, do sada vrednost toga je više stotima €. Juče sam odvajala opet garderobu i odlučila da ne želim davati nekome ko jedva izusti hvala, ja ne očekujem nikakvu korist niti me je neko terao ali ne želim nekome ko komentariše mene negativno davati. Mama je tu uskočila i rekla nema veze daj joj, šta te briga kakva je. Kada sam rekla da je počela bukvalno da grabi kad joj donesem i da većini kuva kafe a da mene nikad ni iz kulture nije pitala a nije naravno u obavezi zašto nekom detetu ne bih pomogla.