Daj svoje mišljenje.
Moram ovo podeliti sa svima vama. Nemam baš malo godina, ali mi je fascinantno kako moja duša nakon osećaja zaljubljenosti jako pati. I nekoliko puta pojavi se devojka koja je bolja od prethodne, ja budem onakav kakav jesam (osećajan, brižan, načinim prvi korak, budem tu uvek za sve probleme i obaveze), ona mi da svo oduševljenje i energiju, romantične trenutke, lepe reči, i nakon nekoliko dana kad smo još više vremena provodili u mom gradu, jer smo relativno razdvojeni oko 100km zbog posla, ona se vrati kući i krene promena. Nema reakcije na moje lepe gestove, nema pitanja kako sam, nema prioriteta. Ne očajavam, ne teram kontru, prihvatim da je opet to tako i krenem ponašanjem da se hladim, ali da se ne posumnja mnogo, jer mi je teško, bez da se lažemo. I sve mi je jasno i nije, i znam da ide ka odj*****, samo ne znam na koji način od strane nje, ali se pitam, dokle više tako, da li je realno da moram da se pretvaram da sam sve kontra od ovoga, da bi nešto uspelo. Uzalud je onda.
