Daj svoje mišljenje.
U ranim tridesetim sam. Većinu života sam provela solo jer sam mahom nevidljiva muškom rodu. Poslednje 4 god sam solo jer su se izdešavale brojne loše stvari meni i mojim članovima porodice i nikog nisam htela da opterećujem time. Pošto sam ne tako dobrog zdravstvenog stanja ja ne smatram da sam adekvatan partner za bilo koga. Što vreme više prolazi ja sam sve uverenija da sam ja apsolutno najgora opcija jer prosto ne želim nikog da opterećujem. Hronični bolovi menjaju psihu i ne bih podnela da me neko vidi u takvom izdanju. Uglavnom nosim masku polunadrkane osobe, a u sebi se raspadam. Prosto sam se previše puta zapitala zašto ja. U fazi sam kad i ne mogu da poverujem da će se moj život promeniti na bolje. Svaka poseta lekaru otkrije neki novi problem i ja zaista više nemam snage. Sve više razmišljam kako je moj život besmislen i kako je moje postojanje izlišno.
