Imam bebu od 3 meseca i volim je najviše na svetu, ali nekim danima mi je veoma teško da se povežem s njom. Prosto me nekad nervira što plače ceo dan ili plače "bez razloga", bude mi nekako nepodnošljiva. A onda kad mi se sve slegne i kad mi se osmehne i pogleda s tim slatkim okicama, skroz se istopim i krene da me krivica jede. Preispitujem da l sam dovoljno dobra mama i zašto me nekad preplave negativne misli i manjak strpljenja... Svi kažu, sve je to normalno, neispavana si, malo si i prezasićena al meni je postalo baš teško da prihvatim da pomislim da me vlastito dete nervira nekim danima... Baš postajem očajna.
Ostavi svoj komentar
#183
Uvek pomirisem WC papir nakon sto se obrisem :( ne znam sto to radim al ne mogu da prestanem
odobravam 470 • osudujem 1415 • komentari 70
Detaljnije
Ispovest dana
Htjela bi da mi mama ozdravi. Imam 24 godine i ne znam kako ću ako se ovo nastavi. U jako teškom stanju je već 2 godine. Mama volim te ❤️
odobravam 282 • osuđujem 14 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Ako se ona oblači sexi da bi izašla bez tebe, ona se sređuje za nekog drugog.
Ovo nije nesigurnost, ovo je evelucijsko signaliziranje.
Žene se ne doteruju zbog sebe, biološki uložen trud je prevelik d...
odobravam 168 • osuđujem 847 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Supruga je u mjesec dana izgubila posao, majku i imala je spontani u ranoj fazi. Bratova djevojka je na to sve izjavila da je ona kriva za bebu jer je dopustila "sekiraciju". Izbacio sam je van iz sta...
odobravam 3729 • osuđujem 31 • komentari 0
Detaljnije
