Ispovesti

Apsolutno mi nisu jasni ovi čoporaši što se druže kao neka sekta. Znači Pera, Mika, Žika, Laza i Joca ne puštaju nikog u društvo, niti se oni nezavisno druže sa nekim šestim likom. Kada sam bio klinac, pa u gradu vidimo takve, zvali smo ih Topalovići. Bili su nam smešni. Moji prijatelji se međusobno skoro i ne druže (poznaju se preko mene) već se druže, osim sa mnom, i sa nekim trećim ljudima. Malopre sam skontao da se moje školske drugarice iz gimnazije, njih šestoro, i dalje druže i drže kao pijan plota. Bili smo na godišnjici mature. Njih šest kao kopije, jedva da su prozborile sa drugim ljudima koji su tu bili. To su žene u ranim tridesetima i još uvek se drže čopora iz srednje škole. Čak ni na faksu nisu "pojačale" družinu. Mislim da je to ograničenost, sputavanje i strah od izlaska iz zone komfora. Ako je neko dobar čovek, zašto se ne bih družio sa njim? Što da se držim samo društva iz osnovne, srednje ili sa faksa? To je glupo.