Daj svoje mišljenje.
Upoznamo se na studijama. Druži se sa mnom da bih mu ja mogao pokazivati (rijetko koje druženje koje ne obuhvata fakultetske obaveze). Završimo studije, zove da mu pomognem da se zaposli u firmi gdje sam ja radio. Pomognem mu. Promijenim firmu, zove me da mu pomognem da dođe u novu. Promijenim dalje, ovaj put ubodem još bolju poziciju. Zove opet da pokušam nešto vidjeti za njega. Pri tome se skoro nikako ne družimo, samo se javi kada mu trebam. Zadnja kompanija gdje sam sada došao, eto njega opet pita kako može on. Zaista mi nije bio problem nekad spomenuti njega ako vidim da ima mogućnosti. A kada je vidio da, Bogu hvala, napredujem stalno, samo je pojačavao želju da dođe što bliže meni i da njega smatram najboljim prijateljem (ne šalim se, ozbiljan sam). Kada sam rekao da je pretjerao i da me sada može samo pozdraviti ako se slučajno sretnemo na ulici, govori kako ne razumije zašto i da on nikada nije mislio ništa loše. Na kraju ispadnem ja loš. Eto toliko o mom starom drugaru.
