Živim s dečkom u manjem mjestu udaljenom 2 i pol sata vožnje od moje obitelji.
Prihvatila sam činjenicu da ne želi spavati kod mojih i uvijek nešto iznajmimo. Ali me boli činjenica da ne može sjediti s mojim roditeljima duže od 2 sata. A nakon posjete njima uvijek neka nervoza. Kada kažem da je vrijeme da upozna ostatak obitelji prvo su mini drame, puhanje i onda se ja trebam sva sretna praviti kod upoznavanja.
Godinu dana smo skupa, ali mislim da preko ovoga ne mogu preći.
Ostavi svoj komentar
#248
Pre par meseci sam imao najvece pijanstvo u zivotu, nista strasno se nije dogodilo sem sto sam se usrao u gace. Od tada mi najbolji drugari sta god im kazem odgovaraju sa "ne seriiiiiii?"
odobravam 1539 • osudujem 71 • komentari 24
Detaljnije
Ispovest dana
Imali smo goste, pojeli su punu tepsiju kolača, ostalo je samo 1 parče, muž je rekao da ne pojedem i ostavim njemu. Odlučila sam da ga iznenadim i napravim novu tepsiju jer se brzo i lako prave. Tama...
odobravam 32 • osuđujem 279 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Ne pričam sa bratom već godinu dana jer me je pitao da mu pozajmim novac (oko 3-4 hiljade evra) kako bi mogao sa vjerenicom da ide na putovanje, pritom ni on ni ona ne rade nigdje. Od svoje djece da o...
odobravam 1308 • osuđujem 27 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Dolazim iz siromašne i disfunkcionalne obitelji. Otac je alkoholičar otkada se brat rodio (8 godina prije mene). Mama ga je ostavila i udala se za čovjeka koji je želio samo nju a ne i nas. Brat i ses...
odobravam 2338 • osuđujem 56 • komentari 0
Detaljnije
