Ispovesti

Zaljubilla sam se u kolegu sa fakulteta, sa kojim se družim. Nikada se nisam usudila mu priznati, jer znam da nije obostrano. Trenutno je u inostrantstvu, živi svoj život možda je i pronašao neku. Ja patim, venem. Nije ni svjestan, koliko me puta "ranio pravo u srce". Čujemo se preko poruka po nekada, ja izbjegavam i da odgovorim i da se javim prva, jer sam već previše povrijeđena. Previše je okružen ženama, i znam da bih tek u takvoj vezi patila al džaba ja imam ogromne emocije prema njemu koje niko do sada nije probudio u meni.. A da ne kažem, da sam jedino svoje osjećaje priznala psihologu.. Ovo je moj krst koji nosim, da nikada ne budem izabrana od onih koje ja biram. Ne znam kako dalje....