Nismo imali dece, muž je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Iako nismo pričali o tome jer smo tek u 40tim godinama, on je imao testament za koji ja nisam znala i gde svu svoju imovinu ostavlja bratovom detetu koji je imao 3 godine kad smo se mi venčali. I pred venčanje je napravio testament. Osećam se izdano i prevareno jer sam provela 25 godina braka sa osobom koja je govorila da me voli a sredio testament da ostanem na ulici u starosti. Nije mi dao ni da živim do kraja života pa onda nasledniku da poklanja. Već kad umre briga ga kuda ću. Sestra me primila kod nje dok advokat ne vidi koji je moj zakonski deo i da li ću moći imati za starački dom bar.
Ostavi svoj komentar
#365
Ako ne olizem poklopac od vocnog jogurta ne racunam da sam isti pojeo :)
odobravam 1168 • osudujem 51 • komentari 16
Detaljnije
Ispovest dana
Mama mi je umrla kad sam bila vrtićke dobi i uvijek smo bili samo tata i ja. Mamu znam sa slika, ali je se ne sjećam. Kad sam ja imala 16, tata je bojažljivo priznao da mu se sviđa kolegica s posla, j...
odobravam 479 • osuđujem 7 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Došla sam sad sa posla kući i počela sam da plačem od muke. Ne, nemam težak posao. Plačem što nisam zavrišla taj fakultet već odustala. Ne, ne patim od kompleksa. Plačem jer mi je muka od prostih ljud...
odobravam 1227 • osuđujem 123 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Nedavno smo dobili koleginicu 35 godina. Otprilike smo svi u timu tih godina. Nije udata, nema decu. Od prvog dana se nešto trudi i dokazuje na poslu. Pre neki dan je izašla na ručak i zaboravila roko...
odobravam 72 • osuđujem 3768 • komentari 0
Detaljnije
