Ispovesti

Kada sam bio dete, patio sam. Jedva čekao da odrastem i uzmem život u svoje ruke. Smatrao sam da, dok si mali, možeš samo da radiš ono što rade mali, a kad si veliki - oba i da je Nebo granica. Govorili su mi da grešim i da ću videti kad porastem da je detinjstvo najlepše, a pogotovo školsko doba. I znate šta? Bio sam u pravu. Sada sa 34 godine to potvrđujem i nikada se u životu ne bih vratio u detinjstvo, a pogotovo ne u doba osnovne škole. Jedino što bih vratio su ljudi iz porodice i komšiluka koji su pomrli, ali sve drugo ni malo. Život sam uzeo u svoje ruke i podesio da ja budem glavni glumac u mom filmu, a ne sporedni u tuđem. Mislim da ste zato nesrećni vi koji kukumavčite za nekim prošlim dobom jer niste ispoljili ono vaše prirodno ja. Kukumakanje za prošlim vremenima ima smisla samo kod onih koji su se teško razboleli, a sve drugo je indikacija nesnađenosti.