Daj svoje mišljenje.
Najbolja drugarica se godinama borila da zatrudni. Bila sam uz nju, tešila je. Vremenom je postala toliko džangrizava oko dece i majčinstva da sam je jedva nekad trpela, ali sam imala razumevanja za nju. Kada sam ja ostala trudna napala me je da sam to namerno uradila, kako nisam mogla da sačekam da prvo ona ostane i svašta nešto. Presla sam preko toga. Tokom cele trudnoće me kulirala, par dana nakon porođaja videla sam da me je blokirala, nije mi ni čestitala. Skoro sam detetu proslavila prvi rodjendan a od nje mi stiže poruka kako sam bezobrazna jer je nisam zvala na rođendan. Samo sam joj odgovorila sa "ko si ti?" Nisam kriva što se još nije ostvarila kao majka, ali neću ni da trpim ponižavanje i bezobrazluk.
