Daj svoje mišljenje.
Nije mi jasno zašto se pojedine devojke nazivaju sponzorušama jer ne pristaju na stvari koje su ne minimum, nego kilometrima ispod toga. Ne, ne bih želela da sam u vezi u kojoj mi dečko kupi kinder jaje za rođendan dok on troši 150 e mesečno na cigare i da ga pravdam time „ma bitno je da se setio”. Ne bih želela da posle xy godina ne zna ni kakav nakit volim i da me zaprosi nekom bižuterijom koju je uzeo kod kineza. Ne želim nekoga kome je teško da me obrađuje ružom za Osmi mart. Ne pristajem na to, meni su takve stvari dokaz koliko je neko zapravo (ne)zainteresovan. A ovi koji pričaju „Ma sve je to nebitno, bitna je ljubav” tek žalim — pa upravo takvim postupcima i pokazuju koliko vas „vole”.
