Ispovesti

Izgleda da sam shvatio da sam prsao. Od malena se nikada nisam bavio sportom, nebitno sad što. Anti-talenat. Sreća pa mi idu nauka i knjige super. To sve ima posledice po fizički izgled i motoriku. Sad mi se čini i da kad mi neko kaže da sam naučnik da je to prozivka. Uglavnom sad mi nešto pade da se upišem na kik-boks (mada ideju imam još od ranije). Interesuje me, a stomak mi se uvrće na ideju. Obuzme me neka neprijatnost iako imam želju. Evo ceo dan se premišljam oće kaki-neće kaki. Kad bih nekome iz okruženja rekao ismejali bi mi se u lice. Dal' zbog izgleda, pomirljivog stava. Dal' možda imam neke retardirane pokrete ili sam isfeminiziran? Niko mi ne bi rekao iskreno zašto. Ma i nije mi toliki trip da me neko patosira, veći mi je trip da se pojavim tamo ovako mršav kao štangla da udarim nogom džak i padnem kao sveća. Sve kažem boli me kurac idem, ali na kraju odustanem. Tako uglavnom za sve vezano sa sportom sem kad odlučim da vežbam kući. Mozak mi vrti misli kao rotor.