Ispovesti

Očigledno baš grešim u odnosu sa svojin roditeljima. Krenuli smo do prodavnice i u tom trenutku kažem kako moram isprati neku masku sa lica i ne smem da ostavljam duže gde moja majka ne može da sačeka bukvalno jedan minut nego kreće da drami kako ona posle ide na piće i neće stići ako bude mene čekala da to uradim. U trenutku sam se iznervirala jer nikako neće zakasniti nego uvek mora imati neki komentar i mene to jako nervira. U prodavnici mi je onako glasnije rekla "Čemu ta nadrdanost", ne vidim ponetu te rečenice i to da svi čuju. Nismo se posle ni videle do večeri, gde nije ni jednu reč izustila sa mnom. Jutros u pet je ustala da ide na neki pregled gde sam i ja navila sat kako bih joj pravila društvo, ustala i rekla kako sam za minut spremna samo da se obučem. Onako kao da sam nebitna mi se obratila i rekla da nema potrebe i zalupila vrata. Slala sam joj poruke da me sačeka sekund ali je iskulirala. I kad se vratila kući i pitala je kako je prošlo samo je rekla dve reči i ćuti.