Daj svoje mišljenje.
Suprugova mama - zaposlena, živimo udaljeno 140 km i žena nikada nije umorna, priskoči nam u pomoć oko dece kad god ima slobodne dane, tada kada dođe i igra se sa starijim detetom, uvek blaga i puna razumevanja sa njim, opegla stvari ako ima, skuva nam ručak. I sve to sa lakoćom, osmehom i zadovoljstvom. Moja mama - nezaposlena, nema nikakve obaveze, živi 20 km od nas, kada dođe starijem detetu da telefon da gleda crtaće, ne igra se sa njim, pokušava da ga vaspitava, grdi, dok za dvomesečnu bebu kuka kada će da prođu grčevi i osuđuje skoro svaki naš korak u postupanju sa bebom (jer ne dajemo bebi vodu, čajeve...) ali ne uzima je u ruke, nikada se nije ponudila neki ručak da nam napravi ili po kući da pomogne... Niko nije dužan da nam pomaže naravno (ali itekako znači svaka pomoć u ovom periodu), ali se posle pita zašto starije dete ne voli da provodi vreme sa njom, zašto češće odemo kod njegovih nego kod njih.
Hoću da kažem - neizmerno hvala svekrvi za sve!
