Daj svoje mišljenje.
Pravim se da me ne zanima i da mi je ovako super, ali mi je izuzetno teško što nemam drugarice ovde gde živim. Dve koje su mi jako drage i sa kojima se redovno čujem žive daleko, jedna se preselila u Ameriku, a druga živi u gradu udaljenom 300km od mog. Drugarice sa fakulteta ili su ostale u našem studentskom gradu ili su se vratile njihovim kućama. Ja sam se udala u grad koji je u blizini mog rodnog, svega 20km, ali ovde sada svi već vode neke svoje živote i imaju novo društvo. Neke drugarice iz srednje škole mi ne prijaju jer se konstantno trkaju sa mnom, ko ima više novca, čija beba je naprednija itd, što mi je van svake pameti. I tako, hvala Bogu imam svog bebca, supruga i roditelje, ali se iskreno nadam da će se ova situacija promeniti i da ću upoznati ljude sa kojima ću se družiti možda na poslu kada beba malo jakne. Verovatno je problem u meni što se ovako loše uklapam u novu sredinu i pokušala sam da budem dopadljivija, ali prosto - ne ide...
