Ispovesti

Ja sam pogubljena za druženje. Svi koji me znaju duže i bolje kažu da sam prezanimljiva i smešna. A te osobe su sestra, zet, par drugara iz srednje. Osim njih, ja nemam više nikog u životu jer sam izgubljena i ne znam da sklapam prijateljstva. Na poslu nemam nikoga, i to me najviše ubija u pojam. Svi oko mene su stariji minimum 15 godina, još na sve to jedino je moja struka drugačija i samim tim izolovana sam od njih. Kući nemam društvo (jer sestra živi daleko, a ono društvo viđam jednom u pola godine) i ja polako pucam. Imam dečka, lepu vezu, sa njim mogu sve pričati ali meni fali prijatelj. Dečko je divan ali ne može mi nadomestiti prijatelje, prosto mi fali neko moj kao izduvni ventil. 8 sati nazovi samoće i dolazak kući u istu.. Baš je bedak. Znam da ćete reći bar imaš dečka, ali mene je sramota i pred njim što nemam nikoga. Imam 24 godine i bedan život, kad skontam koliko sam mlada a neaktivna i dosadna, uhvati me panika.