Ispovesti

Kako sam odrastao, pogotovo u tinejdžerskom dobu, često nisam imao mogućnost da dobijem nešto novo, makar to bila i obična majica. S obzirom da sam živeo sa mlađim bratom i majkom, bilo je poprilično teško u nekim trenucima. Sećam se da je majka jedva skupila neki dinar nama za užinu i podelila to, a ja bih svoj deo pošto sam išao ranije u školu, namerno ostavio kod kuće s izgovorom da sam zaboravio da bi brat mogao odneti i moj deo i uzeti sebi nešto lepo. Sada imam ženu i dete i mogu im priuštiti više nego što sam ja tada imao, ali ja i dan danas sebi ne mogu ništa da uzmem, uvek ću pre kupiti nešto ženi ili ćerkici nego sebi, ma koliko da mi je to nešto potrebno. Uvek sam bio i ostao sebi na poslednjem mestu.