Ispovesti

Između brata i mene je dve godine razlike. Ja studirao, on išao u trogodišnju, ja radim u struci i dobro mi ide, on radi primarno u kladionici i povremeno fizikališe, ja ulagao novac u porodicu (za račune, nameštaj, štagod, njemu pozajmljivao mali milion puta), on sve na izlaske i auto. Nije loš čovek, da se razumemo, ume i on lepo da zaradi sa strane i ništa mu nije ispod časti. Međutim, omaklo mu se i jednoj neuspešnoj lokalnoj sponzoruši je napravio dete posle 3-4 meseca "veze". Naravno, tamo negde u sedmom mesecu trudnoće je oženio pošto bi bila sramota dobiti vanbračno dete. Odjednom se oslobađa zajednički porodični stan koji se izdavao (o čemu sam ja najviše vodio računa) da bi se oni uselili, a tata malo po malo baca fore kako će bratu prepisati sve što ima jer on se ipak "ostvario" kao otac, dok ja kao stariji nisam...inače nemamo ni 30 godina. Ne znam šta da mislim, stric kaže da već sad nema nazad i da će se odnosi u kući zauvek promeniti na gore...nije fer.