Ispovesti

Ja ne znam više šta da radim. Ne mogu da nađem posao pa Bog, nemam više ni volje da se trudim. Za 4 godina sam radila na 1 praksi od 2m, na drugoj 5 gde niko nije hteo da mi da da radim, i u 2 kafića. Osoba sam sa invaliditetom. Imam 1 fax i sad studiram 2 koji sam upisala dok sam bila na praksi gde su mi obećavali da ću ostati. Nažalost plaćaju ga i izdržavaju me moji ali sam oko 1/2 platila ja (imam neka mala primanja). Pored toga roditelji me ne podržavaju ni u čemu, neće da me preporuče za poslove tipa pranje sudova i sl.što mogu. Draže im da spavam po ceo dan. Nemam ni društvo, ni vezu.... Ne kažem nisam najsposobnija i najprodornija ali valjda i ja imam pravo da živim i imam neki ok posao. Pre nego što neko kaže, ne znam engleski dovoljno da bih ga predavala i fax je privatni dakle nema budžeta, državni je jako teško upisati taj a i mislila sam da ću ga ja plaćati.