Daj svoje mišljenje.
Posle diplomskog rada, moj mentor mi je zakazao sastanak za posao sa jednim njegovim poznanikom. Dobio sam posao, ali nikome nisam rekao, čak ni roditeljima. Svi su mislili da sam u Beogradu ostao zbog master studija. Posle korone, šef je shvatio da mi odlično funkcionišemo i od kuće, tako da sam se vratio u rodno selo i radio od kuće. Samo sam roditeljima rekao da sam zaposlen. Pomagao sam ocu oko poljoprivrednih radova kada sam mogao, ali staro društvo je počelo da me izbegava. Govorili su da sam propalica, da sad bolje čistim balegu kravama sa master studijama i slične gluposti. Na jednom seminaru sam upoznao ljude iz Nemačke čija se firma bavi istim poslom kao i firma u kojoj radim, ponudili su mi posao i prihvatio sam ga. Sada mi svi "prijatelji" pišu, pitaju kako sam se snašao i kada ću ih ugostiti u Nemačkoj. Dragi moji NIKADA.
