Daj svoje mišljenje.
Nažalost član porodice moga dečka ima karcinom, radi se o jako mladoj osobi. Tako mi je žao decka i tih ljudi, godinama borba traje i nikad ne staje, stalno su u strahu, stalno se vraća, operacije, terapije, zračenja, magneti, ct, bol, čuda, zaista im se divim. Mislim da to nisu isti ljudi kao prije toga, zaista fizički i psihički nisu dobro kompletna porodica, pokušavam na sve načine da pomognem ali mi se čini da kao sve što uradim je pogrešno. Ne žalim se da je meni teško, samo sam se više i ja jako umorila, treba mi da se nekome požalim a najbolje ovde. Kao neko ko je u bliskom kontaktu sa njima, znam da je ovaj moj umor ništa u poređenju sa njihovim bolom i patnjim. Zaista nismo svjesni koliko smo srećni kada smo zdravo. Nadam se da nikada nećete shvatiti da rečenica samo da smo zdravo, nije obična fraza.
