Pozdrav svima. Završio sam elektrotehnički fakultet u 22oj, odmah zatim našao i posao, i sada... Shavatam da me ništa od toga ne zanima, da ne želim da radim u kancelariji 5 dana 8 sati sa ljudima sa kojima nikada ne znaš na čemu si. Dal ti neko stvarno pomaže, ili će ti zabiti nož u leđa da bi on napredovao u karijeri. Muka mi je od jurenja karijere, od sastanaka, ciljeva, motivacije za poslom, kvartala, mejlova i koga treba staviti u njih koga ne. Želim da napustim taj korporativni svet, vozim kamion/auto, nešto majstorišem, da radim nešto konkrento. Da mogu da na poslu pevam, opsujem ako mi ne ide, kažem ono što zaista i mislim, bez straha od neke osude. Ima li još nekoga da je uspešno izašao iz kandži korporacije?
Ostavi svoj komentar
#189
Svidja mi se šef i dala bih mu , al svi će misliti da je zbog bolje pozicije u firmi :/
odobravam 1634 • osudujem 329 • komentari 97
Detaljnije
Ispovest dana
Radim u inostranstvu, od 7 ujutru do 8 uveče, bez slobognog dana, skoro cele godine sam bez prijatelja i porodice, kući idem samo leti. Pomogla sam mojima da izgradimo kuću, kupila plac za vikendicu, ...
odobravam 305 • osuđujem 21 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
6 godina sam radila 2 posla, nekad i preko 60 sati tjedno jer sam štedjela za stan. Kupila stan i opremila ga, bivši dečko došao na gotovo i parkirao se na kauč. Žalio se da bi htio domaćinsku atmosfe...
odobravam 2170 • osuđujem 35 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Djevojka me iritira čim je vidim. Sve mi smeta od nje, a najviše to što je neperspektivna i što joj je karijera u rasulu, sama je izabrala prelošu struku. Ali šta ću, trpim je jer imam 26 godina i ko ...
odobravam 82 • osuđujem 2483 • komentari 0
Detaljnije
