Osoba sam koja svakome daje 200% sebe. Uvijek se trudim pomoći, bez obzira na okolnosti – bilo da je u pitanju novčana pomoć (iako sam u posljednje vrijeme i sama u financijskim poteškoćama), bilo neka druga vrsta podrške. Pomažem jer vjerujem u to da treba biti tu za druge, čak i kada nije lako.
Međutim, često se osjećam kao da to nije dovoljno cijenjeno. Ljudi oko mene – roditelji, brat, sestra, prijatelji, poznanici, pa čak i moj dečko – rijetko mi uzvraćaju istom mjerom. Kada meni nešto treba, gotovo da nikada ne dobijem istu vrstu pomoći i podrške koju im pružam. To me pogađa, ali unatoč svemu, ne mogu prestati davati sebe drugima, jer je to jednostavno moj način života.
Ipak, pitam se – zaslužujem li i ja ponekad taj isti trud, ljubav i podršku koje nesebično pružam drugima?
Ostavi svoj komentar
#361
žensko sam i masturbiram
odobravam 3744 • osudujem 701 • komentari 206
Detaljnije
Ispovest dana
Setim se (davne) 2016-te godine, ja na službenom putu, obilazim par gradova u Evropi, držim prezentacije, radim punom parom, pričam na engleskom pa na nemačkom, povratni let sa presedanjem, poslednja ...
odobravam 303 • osuđujem 59 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Imam pametnu vagu u kupatilu koja mi na telefon pošalje informaciju o svakom merenju. Tako sam uhvatila da muž dovodi ljubavnicu u stan. Uzeo je bolovanje zbog zubobolje, a ljubavnica je stala na vagu...
odobravam 2095 • osuđujem 74 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Podgorica, Crna Gora. Juče smo svi porodično otišli na sud-majka, sestra, brat i ja, povod je bio ostavinska rasprava posle smrti mog oca. Oni se obukli elegantno, ja apa drapa. Brat nas vozio, usput ...
odobravam 3425 • osuđujem 54 • komentari 0
Detaljnije
