Kročio sam u 20te, stigle su me obaveze, moram tražiti posao, kuća postaje ko rupa bez dna, sve živo me odjednom stiglo a drugi očekuju da im budem desna ruka za sve i da sve što radim bude po njihovom. Tek će da bude gore ali gledam moje društvo i njihove odnose u porodici i kako žive. Svima njima je glava prazna. Meni se nonstop po glavi vrti šta pre i kako da ne bude većeg troška u budućnosti, da ne ostanem bez krova nad glavom. To me ubi, ide mi teško sve i borim se sam nekako ali onda dođu i svi oni me popljuju dodatno a nikad nisu bili u situaciji kao ja. Nikad nisu imali psihički teret i ovoliku obavezu. Samo igraju igrice po 6h dnevno na računaru i idu na kafe. Ja ako sednem na računar 1h da igram igrice osećam se grozno. Od nove godine sam hladan prema svima. Boli me uvo šta će mi reći, nisam sluga da živim tuđi život.
Ostavi svoj komentar
#245
Radim u hotelu na recepciji, i stalno kada mi prostitutke daju dokument, trazim ih na faceu, i dodajem.
odobravam 8651 • osudujem 4053 • komentari 32
Detaljnije
Ispovest dana
Muž i ja imamo odvojene novčanike i vidim da neki to osuđuju. Kad primimo platu, damo jednake pare za račune, stan, odvojimo za hranu i to stavimo u zajednički novčanik. Ono što ostane nije zajedničko...
odobravam 122 • osuđujem 70 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Imam pametnu vagu u kupatilu koja mi na telefon pošalje informaciju o svakom merenju. Tako sam uhvatila da muž dovodi ljubavnicu u stan. Uzeo je bolovanje zbog zubobolje, a ljubavnica je stala na vagu...
odobravam 2044 • osuđujem 69 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Podgorica, Crna Gora. Juče smo svi porodično otišli na sud-majka, sestra, brat i ja, povod je bio ostavinska rasprava posle smrti mog oca. Oni se obukli elegantno, ja apa drapa. Brat nas vozio, usput ...
odobravam 3418 • osuđujem 54 • komentari 0
Detaljnije
