Umro mi je suprug, posle tri meseca sam izašla iz kuće, prešla u stan, počela da radim. Viđamo se sa nekim njegovim prijateljima, koji su me prihvatili od prvog dana sjajno. Ali opet imam osećaj da bi bilo bolje da sam ja umrla, da njega niko ne bi osuđivao što se druži sa ljudima, što ide na posao. A niko od njih ne zna koliko mi nedostaje, što se plašim da ću zaboraviti njegov glas i miris. Što iako se smejem, iznutra sam prazna, slomljena uništena...
Ostavi svoj komentar
#85
Nekad stvarno uzivam da slusam Justina Bibera, mogu da ga slusam satima, pogotovu pesmu Never say never. Je l sam mnogo grešan?
odobravam 3959 • osudujem 7687 • komentari 346
Detaljnije
Ispovest dana
Eh ljudi moji, imam najboljeg, najbrižnijeg, najposebnijeg čoveka na svetu. Čoveka punog ljubavi, čoveka koji mi u pogledu vidi sve. Moj čovek radi na građevini, svaki dinar krvavo zaradi, vozi proseč...
odobravam 130 • osuđujem 40 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Izgubili smo bebu u petom mesecu trudnoće. Da ne dužim šta i kako, prošlo je samo mesec dana a ja imam osećaj kao da je prošao ceo život, kao da sam juče bila trudna i dalje se držim za stomak i kad u...
odobravam 1355 • osuđujem 49 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Roditelji su brata izbacili iz kuće jer je prevario snajku koja je trudna (treće dete) sa nekom ludačom koja je navodno trudna sa njim. Ja mu takođe nisam dozvolio da ostane kod mene sa mojom porodico...
odobravam 3183 • osuđujem 40 • komentari 0
Detaljnije
