Umro mi je suprug, posle tri meseca sam izašla iz kuće, prešla u stan, počela da radim. Viđamo se sa nekim njegovim prijateljima, koji su me prihvatili od prvog dana sjajno. Ali opet imam osećaj da bi bilo bolje da sam ja umrla, da njega niko ne bi osuđivao što se druži sa ljudima, što ide na posao. A niko od njih ne zna koliko mi nedostaje, što se plašim da ću zaboraviti njegov glas i miris. Što iako se smejem, iznutra sam prazna, slomljena uništena...
Ostavi svoj komentar
#408
Kad su svi spavali u vrtiću, ja sam samo žmurio!
odobravam 5882 • osudujem 82 • komentari 69
Detaljnije
Ispovest dana
Djevojka me iritira čim je vidim. Sve mi smeta od nje, a najviše to što je neperspektivna i što joj je karijera u rasulu, sama je izabrala prelošu struku. Ali šta ću, trpim je jer imam 26 godina i ko ...
odobravam 14 • osuđujem 417 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Dozivela sam ogromno razočarenje, krenuću od početka. Kada smo dobili prvo dete, upala sam u postporođajnu depresiju. Muž je sve vreme bio uz mene: bodrio me, tešio, išao na terapije sa mnom, briga o ...
odobravam 284 • osuđujem 1753 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Podgorica, Crna Gora. Juče smo svi porodično otišli na sud-majka, sestra, brat i ja, povod je bio ostavinska rasprava posle smrti mog oca. Oni se obukli elegantno, ja apa drapa. Brat nas vozio, usput ...
odobravam 3381 • osuđujem 52 • komentari 0
Detaljnije
