Umro mi je suprug, posle tri meseca sam izašla iz kuće, prešla u stan, počela da radim. Viđamo se sa nekim njegovim prijateljima, koji su me prihvatili od prvog dana sjajno. Ali opet imam osećaj da bi bilo bolje da sam ja umrla, da njega niko ne bi osuđivao što se druži sa ljudima, što ide na posao. A niko od njih ne zna koliko mi nedostaje, što se plašim da ću zaboraviti njegov glas i miris. Što iako se smejem, iznutra sam prazna, slomljena uništena...
Ostavi svoj komentar
#167
Smuvam devojku, odvedem je kuci, skinem je, i samo sto sam poceo - vidim praljave gace na krevetu... Smuci mi se sve i oteram je napolje na keca! A onda skontam da su to ipak moje gace -.-
odobravam 1178 • osudujem 6457 • komentari 35
Detaljnije
Ispovest dana
Ne znam zašto muškarci sebi dozvoljavaju da ih žene izbacuju iz kuće ili stana. Pamet u glavu ljudi, jači ste i pametniji ne možete uvijek popuštati, previše su one naviknute na to, pa vidite kamo ide...
odobravam 55 • osuđujem 392 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Žena hoće da ostanemo na jednom detetu. Ja hoću razvod. Dogovor je bio bar dva. Da je imala tešku trudnoću ili porođaj, pa i da razumem, ali prošla je glat kroz sve to. Ne želim da moje dete odrasta s...
odobravam 195 • osuđujem 1292 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Kad sam se rodila, u tatinoj se obitelji slavilo tri dana jer sam bila prva djevojčica s tim prezimenom u skoro 40 godina. A velika su obitelj, ali jednostavno su se u cijeloj lozi rađali samo dječaci...
odobravam 2884 • osuđujem 34 • komentari 0
Detaljnije
