U mojoj osnovnoj školi je jedan dečak imao problema sa nogama i hodao je drugačije. Ja, đubre od derišta, sam ga jednom na odmoru imitirala. Iste sekunde se oko mene stvorilo jedno 10 njih iz njegovog razreda i održali mi lekciju (verblno, nisu me tukli, mada su i na to imali pravo). Bilo me je sramota ali ne mogu da opišem koliko divljenje i poštovanje sam osetila prema njima u tom trenutku. To je na mene ostavilo utisak do kraja života i od tad uvek stajem u odbranu drugima kad treba, zahvaljujući toj deci, sada već odraslim ljudima što su me naučili pameti. Ne mogu da opišem kakav je to bio osećaj, vratili su me ,,na fabrička podešavanja" što se kaže.
Ostavi svoj komentar
#408
Kad su svi spavali u vrtiću, ja sam samo žmurio!
odobravam 5882 • osudujem 82 • komentari 69
Detaljnije
Ispovest dana
Djevojka me iritira čim je vidim. Sve mi smeta od nje, a najviše to što je neperspektivna i što joj je karijera u rasulu, sama je izabrala prelošu struku. Ali šta ću, trpim je jer imam 26 godina i ko ...
odobravam 14 • osuđujem 417 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Dozivela sam ogromno razočarenje, krenuću od početka. Kada smo dobili prvo dete, upala sam u postporođajnu depresiju. Muž je sve vreme bio uz mene: bodrio me, tešio, išao na terapije sa mnom, briga o ...
odobravam 284 • osuđujem 1753 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Podgorica, Crna Gora. Juče smo svi porodično otišli na sud-majka, sestra, brat i ja, povod je bio ostavinska rasprava posle smrti mog oca. Oni se obukli elegantno, ja apa drapa. Brat nas vozio, usput ...
odobravam 3381 • osuđujem 52 • komentari 0
Detaljnije
