Osjećam se grozno. Mama mi je bolesna, ima karcinom, IV stadijum, budem sa njom koliko god mogu, pomažem, sve što treba, ali imam i svoje dvoje djece, dobili smo i bebu skoro, i tako sa sve djecom, letim kod nje dok je sestra na poslu-sa njom živi, ali se uhvatim nekad da razmišljam kako sam umorna od svega, imam bebu, ali nisam uspjela ni sa njom uživati niti osjetiti te sve radosti, od trudnoće, do rođenja i svega, tako nekad želim da jedan dan ne moram ići kod nje, da sam sa svojom djecom, da idemo šetati, znam da je to grozno ali jednostavno nekad me uhvati, sve me stigne.. S druge strane, znači mi svaki tren koji provedem sa njom, kad je dobro, pa pričamo, kad joj bilo šta uradim, pa vidim tek obris nekog osmjeha.. Teško je ovo sve, a opet njoj je najteže i zbog tog još dodatno samu sebe krivim zbog tog svog razmišljanja.. Kako se ljudi uopšte bore u ovakvim situacijama, kako ostati normalan..?
Ostavi svoj komentar
#185
Jednom me toliko mrzelo da operem viljusku pa sam je bacio u kantu.
odobravam 1607 • osudujem 343 • komentari 34
Detaljnije
Ispovest dana
Upoznao sam predivnu devojku i fizički i psihički ali mi je zasmetala činjenica da trenutno nema posao i da traži drugi. Dopada mi se ali ne želim da se dovedem u situaciju da je sutradan izdržavam. Z...
odobravam 18 • osuđujem 224 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Djevojka me iritira čim je vidim. Sve mi smeta od nje, a najviše to što je neperspektivna i što joj je karijera u rasulu, sama je izabrala prelošu struku. Ali šta ću, trpim je jer imam 26 godina i ko ...
odobravam 58 • osuđujem 2036 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Podgorica, Crna Gora. Juče smo svi porodično otišli na sud-majka, sestra, brat i ja, povod je bio ostavinska rasprava posle smrti mog oca. Oni se obukli elegantno, ja apa drapa. Brat nas vozio, usput ...
odobravam 3408 • osuđujem 54 • komentari 0
Detaljnije
