Daj svoje mišljenje.
Boli me kad vidim sliku mene kao male, ta mala devojčica nije zaslužila ovaj bol.
Depresija koja od kad znam za sebe bukvalno. Anksioznost dve godine. Nikad se nisam volela, samu sebe sam mrzela nisam se poštovala, uvek govorila samoj sebi sve najgore. Počela sam da izlazim u periodu 25/26 god par meseci, u tom periodu koristila kokain, ja mislim svesno da mi bude još gore. Nisam želela da živim. Tad sam prvi put počela da se samopovređujem. Ne da se ubijem samo “da osetim bol” kao zaslužila sam. Sada je već prošlo godinu dana i više od kad ne koristim to i ne izlazim i mnogo mi je bolje nisam imala nikad krizu. Samo kad pomislim hvata me panika. Samo sad kad se setim ili mi padne na pamet taj period uhvati me strah i ne mogu da oprostim sebi. I ne mogu da nastavim dalje. Ako mi je prošlost bila loše ne mora i buducnost. Ali moj mozak nikako da ukapira. Počela sam da pijem lekove za moju bolest (depresija i anksioznost) idem kod psihijatra. Ali i dalje imam dane kao da uđe đavo u mene.
