Daj svoje mišljenje.
Shvatila sam da u životu posle kiše dolazi sunce. Teškom mukom. Imala sam tužno detinjstvo sa ocem alkoholičarom, koga je zanimala samo sopstvena zadnjica i ništa više, a naravno i kafane i kafansko društvo. Majka je sama odgajala sestru i mene, i iako su bili u braku, moja majka je bila samohrani roditelj, i sve je sama radila, pa nas je čak sama i izdržavala, jer ga ni to nije zanimalo, a nije imala snage da taj brak prekine, zbog čega ja danas imam velike posledice, a najviše me boli to što je moja majka jedna divna osoba koja je ceo život podredila život svojoj deci i ne zaslužuje da bude služavka nekom gmazovskom alkoholičarskom lezileboviću. Kao dete sam mnogo patila, i dok sam ljubomorno posmatrala srećne porodice mojih prijatelja sam se pitala, kako samo ja imam oca koji se prema meni ophodi kao da ne postojim, čime sam ja to zaslužila. Tek kao odrasla sam shvatila da nisam ništa skrivila, nego da je u pitanju retard koji ti ispije pamet. Ali karma je čudo, u to se uvek uzdam.
