Daj svoje mišljenje.
Majka mi je branila u osnovnoj, a i kasnije da se šminkam, da imam dugačke ili lakirane nokte, farbanu kosu... Prvi put mi je bilo dozvoljeno da kupim i imam maskaru sa 16 godina. Do 12. godine me je šišala na kratko kad sam joj rekla da prestane. Nasuprot njoj, mama najbolje drugarice je drugarici prebacivala u oš kada u školu nosi duks i punđu, po njenom bi trebalo da nosi košulju i napravi lokne. Bedževi i bend majice koje sam ja nosila (tu me je majka podržaval) su njoj bile zabranjene. Kupovala joj je garderobu i šminku maltene oduvek i govorila joj u srednjoj da će se dopasti nekom dečaku i da zato treba uvek da bude sređena. Meni je dečko naravno bio misaona imenica do 20. Danas smo odrasle i ja se oblačim veoma ženstveno, duga kosa i dekolte su uvek obavezni, a moja drugarica nije postala muškobanjasta, ali joj je sređivanje najnebitnija stvar na svetu, uvek je obučena veoma jednostavno. Izgleda da deca uvek ispadnu kako roditelji ne žele.
