Ispovesti

Imam ćerku od 2 godine i moja najbolja drugarica isto, razlika između moje i njene je 2 meseca. Često smo zajedno i posećujemo se, ona mi stalno prigovara zašto toliko trčim oko nje, u smislu ne ostavljam je ni minut samu. Ona svoju ćerku ostavi u sobu, ode se tuširaati, da jede, gleda film, po 2,3 sata je ostavlja samu da se igra, uopšte je ne nadgleda. Ja mislim to to nije u redu, stalno se plašim da se nešto ne desi, malo je to dete, svašta može da joj padne na pamet. Može da proguta nešto, da uzme šta ne treba, da se popodne negde i padne. Spremam i ja ručak, čistim kuću, ali je uključujem u sve aktivnosti. Ne pričamo o većem detetu, već o bebi od 2 godine, plus mslim da sa njima treba dosta raditi i pričati u tom periodu, biće vremena za opuštanje kad malo porastu.