Daj svoje mišljenje.
Jednom sam čula da je prava ljubav, onda kada onog koga voliš, pustiš. Kad shvatiš da njegovo/njeno mesto nije kraj tebe. Iako tu osobu, u tom trenutku, ludo voliš, a i ona tebe. Prosto vi niste jedno za drugo. I samo želiš da bude srećan/na. A ti se u sebi raspadaš. Ja sam to jednom učinila. On je iz bogate porodice, moji su socijalni slučajevi. Imao je sukob sa porodicom, znam da bi mi život bio težak. Bukvalno, sam otišla. Bila sam trudna, nisam mu rekla. Rodila sam blizance- sina i kćerku i sama ih odgajam. Borim se u životu. On se par godina kasnije, oženio sa devojkom iz bogate porodice. Njegovi zadovoljni. Dobili su dva sina. Uspešni su, vole se. Zajedničkom drugu je rekao da je ona ljubav njegovog života, a za mene da sam bila samo avantura. Da je malo falilo da izgubi sve. Još se smejao što sam samohrana majka i da sam ga verovatno varala. Njegova majka je rekla da je zahvalna Bogu što se spasao od mene. Porodici sam rekla, a i deci ću, da je to bila veza za jednu noć. Njemu NIKADA. Ne zanima me njegova imovina.
