Ispovesti

Ubi me nostalgija! Oću da se vratim u osnovnu školu (mislim u taj period), da jedva čekam vikend kad ću ići kod babe i dede. Da gledam crtaće one prave. Da vozim biciklo, i pravim se važna pred bratom i sestrom, oni su smotani uvek bili. Da idemo na more, u park. Da se igramo dok mama ne kaže fajront. Da s mamom idem na pijacu, uvek mi kupi parče pice kod jedne tete. Da opet sve ponovim.... Jeste tu bilo i lepog i ružnog, ali to je život. Da jako zagrlim sve one kojih više nema. Ja uopšte ne bih želela novi život, već da moj bude samo malo bolji. Baš bi me bilo briga za one snobove iz razreda! Poslušala bih mamu da učim radi sebe. Ej, šta bih sve uradila😌. Pokazala bih ja svim tim zlobnicima, mada život im je već sve naplatio. Ja bih samo volela i to je sve. Ajdeeeeeee, pravite više taj vremeplov i da bude besplatan za sve. Ima nas mnogo koji jedva čekaju da se ukrcaju na let za prošlost🥰.